zadovoljstina

RIJEČI SU ISTO KAO I GOMILE LJUDI

NIJE NUŽNO ZNATI ZA SVE

IZBERI ZA SEBE SAMO ONE PRAVE...

mnogo prijatelja, nijedan prijatelj

sreća pa se ne prepoznajem u ovom genijalnom zaključku Aristotela.

usput, čudno je kad ti nekada bliski prijatelj postane stranac...

zprepašćuje me brza promjena ljudi...

ili jednostavno iz raznovrsnih razloga nismo uviđali njihovo pravo lice...

niko u porodici ne želi pjesnike.

hoće doktore i arhitekte,

pravnike i ekonomiste,

hemičare i biologe, 

veterinare i stomatologe, 

inžinjere raznih struka,

al' pjesnike neće,

to je bruka.

ne žele apstrakciju

nit prezime svoje u prašini

na policama narodnih biblioteka,

žele imanja

stanove i kuće

da i oni preko tuđih leđa

prožive malo za svog' kratka vijeka.

hoće boga u rukama.

hoće novac.

nisu zadovoljni stihovima,

metaforama, alegorijama,

nadahnutim rečenicama,

više bi voljeli

da krenemo njihovim smjernicama.

njima je potrebna korist

materija, a ne fluid.

njihova misao ide ovim tokom:

ako već potencijala imaš

da pjesnik budeš,

ona ti uči nešto korisnije,

da od gladi ne umreš.

e, rodbino draga, ja neću

da nad mrakom vaših života

ja držim svijeću.

draža mi je izolacija

nego učmala jebancija.

pišem dramu pripit

na tv neku stariju porno zvijezdu

dere obdareni crnac

ne gledam

slušam njene uzdahe zadovoljstva

on šuti

ni mukajet

valjda tako ispada macho tip

veći si muškarac što tiše

izražavaš emocije

najbolje je kad si oličenje tišine

naprosto lude za tobom

a ako si pak emotivac

onda si slabić

i nikad nećeš biti vrijedan ženske pažnje

(osim onih očajnih, naravno)

ispijam novi gutljaj žestine

sad je 2 sata i 36 minuta

kordinacije su mi usporene

fulam slova na tastaturi

možda je bolje da idem spavat

al nećeš ga đavole

kroz glavu cirulišu riječi

a tijelo mi postaje drvenasto

umri muški

nije li to ideal beskičmenjaka

željnih slavne smrti

po kojoj će ih pamtiti

p-s. izgleda da sam se vratio

nemam više kome da pišem
vidimo se u neka bolja vremena